Божић је један од најзначајнијих и најрадоснијих хришћанских празника. Разлика је само у датуму када се он слави. Православци га славе 7. јануара, а католици 25. децембра, али је његова порука истоветна – порука мира и љубави.

Српска православна црква, заједно са још неким хришћанским заједницама, још увек користи јулијански “стари” календар, а по њему је 25. децембар заправо 7. јануар. Увођење новог, грегоријанског календара догодило се одмах после Првог светског рата, 1919. године. Како Српска православна црква никада није признала овај календар, она је наставила да обележава празнике на дотадашњи начин, па је ова година постала прва када се догодило да се Нова година у Србији славила пре Божића. Ово се задржало све до данашњих дана. Већина празника које обележавају обе цркве данас се због тога празнују у размаку од 13 дана један од другог.

Многи обичаји су везани за Божић. Онај ко пронађе парицу у чесници – обредном колачу,  по народном веровању, биће срећан целе године. Каже се да је добро започети неки посао на Божић, па ће нам сви послови у наредној години бити успешни. Како је обичај да се за Божић остаје код куће и да се први дан овог празника проводи са породицом, други дан је  време када се обилазе рођаци, пријатељи и кумови. За трећи дан  Божића, обичај је  да се мире и они који су годинама у завади и  није добро било кога отерати са кућног прага.

О Божићу људи се, уместо уобичајеног поздрава, поздрављају са „Христос се роди“ и „Ваистину се роди“.

Извори: лист „Политика“, блог „Историјски забавник“, Википедија

Текст припремила, Весна Јовановић, наставник разредне наставе