Игра је својствена сваком детету. Без обзира да ли је дете само креира или је неко други води, дете у игри ужива. Осећај задовољства га ослобађа и тада оно спонтано осваја знања, подстакнуто је на говорну продукцију, увежбава различите вештине, и психичке и физичке, усваја правила понашања у групи, те у интеракцији са својим другарима спонтано унапређују социјализацију и ствара нова пријатељства.

Учионице у  нашој школи су лепо уређене и пријатне и подстицајан су простор за учење. Међутим, од раног пролећа до касне јесени, тачније, кад год је време лепо, сунце и топлина дана мами свако дете да изађе напоље, у школско двориште, парк у близини, на травњак или било који други отворени простор. Ето згодне прилике да учење буде забавно, али и здраво. Сваки боравак на свежем ваздуху, светлости и сунцу, помаже да дете брже расте, лепше дише, боље једе, буде срећније и са радошћу одлази из школе кући и мотивисано се у школу враћа следећих дана.

У данашње време, деца су више окренута компјутерима и дигитални свет у великој мери заузима њихово слободно време. Врло често су игре које су некада играла деца, данашњој деци потпуна непознаница. Стога, у мноштву игара на отвореном, често се подсетимо и оних које су помало заборављене. Прескакање ластиша и игра кликерима пробудиле су пажњу ових сунчаних позних летњих дана и створиле нове могућности за учење и радостан боравак у школи.