Међународни дан писмености обележава се 8. септембра. Писменост је људско право, имплицитно садржано у праву на образовање и загарантовано Општом декларацијом о људским правима из 1948. године. Идеја о обележавању Међународног дана писмености појавила се у септембру 1965. године у Техерану, на Светској конференцији министара образовања на тему искорењивања неписмености. UNESCO је већ 1966. године прихватио предлог и установио 8. септембар као Међународни дан писмености.

Подаци говоре да у свету има око 900 милиона неписмених, док у Србији има око 850.000 становника, или нешто мање од 14 одсто популације, без дана школе или са неколико разреда основне школе. Потпуно неписмених у Србији има више од 165.000 становника.

Интересантно је споменути и појам “функционалне писмености” која подразумева исправно читање, писање и говорење, уз разумевање онога што се чита, пише или говори. Бити функционално писмен значи и познавати основне вештине комуникације, а дефиниција овог појма у данашње време је проширена и на основно познавање рада на рачунару и разговорно познавање неког од светских језика. Прецизан статистички податак о броју функционално неписмених у неком друштву не постоји, али су трагови њихове комуникације у јавном простору и више него видљиви.