Такође, нешто врло слично претходном, у оквиру сталног стручног усавршавања у школама, наставници често припремају угледне часове на којима присуствују остале колеге, те као специфичан вид хоризонталне размене, посматрају и вреднују часове једни другима. Они тада процењују степен остварених стандарда на часу, те да ли наставник „домаћин“ ефикасно управља процесом учења на самом часу.

Свакако је најважније да ученици стичу знања, усвајају вредности, развијају вештине и компетенције, те да су покренути на учење и стваралаштво, а изнад свега да имају осећај задовољства.

У хомогеним срединама као што је наша школа у Михајлову, српски језик као језик већинског народа, обавезан је предмет и ученици чији је матерњи језик мађарски, усвајају га на основном нивоу А програма.

Циљ учења српског језика као нематерњег јесте да ученици током свог формалног основношколског образовања буду оспособљени да воде усмену и писану комуникацију са говорницима српског као матерњег језика ради каснијег пуног укључивања у живот заједнице и остваривања грађанских права и дужности, као и упознавање српске културне баштине и развијање интеркултуралности као темељне вредности демократског друштва.

У даљем тексту овог чланка следи један час српског језика на коме су ученици првог разреда систематизовали своја знања на тему „Домаће животиње и живот на селу“, те су у улози водитеља наставног процеса уз подршку наставнице српског језика Валентине Нађ и васпитачице Монике Гомбар, подучавали своје другаре из млађе и старије предшколске групе наше школе.

ОЧЕКИВАНИ ИСХОДИ на крају овог часа били су да деца именује домаће животиње, подражавају њихово оглашавање, уоче физичке карактеристике животиња, имитирају ход, држање тела и специфичне покрете сваке од њих. Кроз спонтану, али и вођену игру деца су усвајала речи у вези са темом, изговорала их гласно, гледала филм о животињама на фарми, слушала њихово оглашавање, опонашала животиње покретом и гласом и на самом крају часа и сама вредновала час.

Атмосфера је била опуштена, пријатна и срдачна, а задовољна лица деце још једном су потврдила да се најбоље учи кроз игру, јер је игра својствена сваком детету.