Под појмом креативне драме овде подразумевамо процес у коме наставник користећи различите драмске и позоришне технике активно учествује са ученицима у откривању вредности текста, његовом доживљавању и дубљем разумевању.

Наставник је у процесу и водитељ и активан учесник. На самом почетку рада са ученицима, колико год добро био припремљен, наставник не зна куда ће сам процес кренути, јер то у великој мери зависи не само од њега, већ и од самих ученика. Они су креатори, јер свој доживљај прочитаног током интерпретације изражавају невербално користећи тело, покрет, мимику, глас, те вербално, дискутујући у групи међусобно.

Одабраним активностима и смисленим смењивањем вежби и задатака наставник ученике кроз процес рада води и стално је у прилици да током и на крају интерпретације књижевноуметничког текста сагледа ефекте оваквог начина рада, те прати и вреднује степен постигнућа ученика у односу на оствареност исхода, напредовање и развој говорних и социјалних вештина ученика.

Као литерарни предложак на коме ћемо приказати примену драме у овом раду послужиће текст Драгоша Стевановића „Освета без освете“. Текст се налази у програму за 7. разред српског као нематерњег језика који припадници мањинских народа имају као обавезни предмет у свом иницијалном образовању. У коликој мери ће вредности текста бити препознате и усвојене зависи од вештине разумевања прочитаног, те превасходно од блискости матерњих језика ученика са српским језиком. Ученицима из мешовитих средина овај текст није тежак за разумевање, јер су и језик и стил аутора једноставни, а лексика је углавном ученицима позната, међутим анализа и разумевање поступака ликова и порука на крају приче кроз креативну драму, оставља дубљи траг у доживљеном, проживљеном, емотивном и сазнајном смислу код ученика.

Главни мотив у овом књижевноуметничком тексту налази се у самом његовом наслову- ОСВЕТА, а главни лик, ловац Ранко, вођен је овим осећањем током читаве радње у тексту покушавајући да ухвати јазавца који му свакодневно прави штету на њиви, али га и срамоти пред селом, те му се сусед Адам и остали сељани, подругљиво и злобно смеју на рачун његове борбе са штеточином, њему искусном старом ловцу.

Пре читања и стваралачке интерператиције текста, кроз неколико повезаних вежби ученици откривају значења кључних речи у вези са темом, невербално показују њихово значење и постепено улазе у карактеризацију лика, постављају и решавају проблем, те су подстакнути на рефлексију о ономе што се дешава у причи. Кроз различите ситуације идентификују се са ликом ловца, упознају га боље и разумеју његове мисли, осећања и напослетку поступке. Преузимањем Ранкове улоге, ученици развијају имагинацију и у том фиктивном контексту промишљајући о теми, развијају и свој став према њој и поступцима главног лика, па у перспективи унапређују сопствени систем вредности кроз акцију, спонтано и кроз игру, а свако ново искуство води до учења и стварања.

ПРОЦЕС РАДА

Интерпретација одабраног књижевноуметниког текста реализује се кроз 4 школска часа, те се читава процес рада уклапа у распоред часова карактеристичан за образовни систем у нашим школама. У раду се користе стандардне драмске и позоришне технике и методе која су врло флексибилне и могу се лако варирати и прилагодити у раду са ученицима различитог сензибилитета и различитих стилова учења.

ПРВИ ЧАС

КОРАК 1

Ученици раде у пару. Један ученик је вајар, а други је глина, безлична маса од које ће ученик-вајар обликовати задати појам. Након сваког задавања појмова, ученици мењају улоге, како би свако био у прилици да буде или вајар или глина. Врло је важно да се ради у тишини, да вајар пажљивим покретима, полако и суптилно, обликује тело свог пара и покаже како је разумео значење појма који обликује. Задати појмови су ТУГА, БЕС, ИНАТ, НАДА, ОСВЕТА, СТИД.

Након што су завршили обликовање, ученици-скулптуре задржавају се неколико тренутака „замрзнути“ како би вајари прошетали кроз музеј скулптура и погледали креације других. Након сваке вежбе пожељна је рефлексија коју подстиче наставник оживљавајући скулптуре додиром и питањима:

Зашто си тужан?

Зашто си љут?

Чему се надаш?

Када се инатиш?

Зашто би се некоме осветио?

Чега се стидиш?

Одговоривши на питања, ученици су своја претходна искуства везали за кључне појмове у причи око којих се даље ствара ситуација, поставља и решава проблем.

КОРАК 2

Следи рад на сажетој фабули приче. Од ученика захтева да понуђене реченице сложе у одговарајући редослед и направе њихов логичан след. Реченице нису нумерисане. Свака реченица је написана на посебном папиру, а папири су разбацани по поду. Када се ученици усагласе у вези са редоследом реченица, неко од ученика прочита коначну верзију. Уколико дође до великог одступања, наставник коригује.

Јазавац је свакодневно старом искусном ловцу правио штету на њиви ломећи младе кукурузе.

Ловац га је чекао са пушком у руци многе ноћи.

Био је и љут и тужан, а понајвише посрамљен, јер му се читаво село подругљиво подсмевало, њему најстаријем ловцу у читавом том крају.

Једног јутра је у постављеној замци ловац пронашао јазавца.

Тог дана је радостан у свом дворишту прославио овај догађај.

Цело село се окупило да види јазавца предлажући ловцу како да га казни.

У фабули приче намерно је изостављен крај, део у коме ловац Ранко опрашта јазавцу и наочиглед читавог села ослобађа уплашену животињу. Овим својим поступком ловац Ранко је свим људима у селу показао да је и добар ловац, али и „човек који има душу“. Уколико би ученицима овај део приче био понуђен, сасвим сигурно да би вредновање поступака ликова у причи било другачије. Он ће у наредним корацима бити употребљен тако да изазове ефекат преокрета у драмској радњи, односно изненађење.

ДРУГИ ЧАС

КОРАК 1

Интерпретацију текста Драгоша Стевановића „Освета без освете“, наставник наставља на другом часу тако што ученике подели у 4 групе. Свака група добија сажету фабулу приче са претходног часа. Ученици сада раде индивидуално, али у својим групама. Подсетивши се приче, од њих се захтева да на скали од 1 до 4 вреднују поступке ликова у причи, ловца Ранка, јазавца, суседа Адама и сељана, тако што ће оценом 4 вредновати најпозитивнији поступак, а оценом 1 најнегативнији. За свако вредновање треба да имају образложење, аргумент којим ће доказати исправност свога става.

КОРАК 2

Након индивидуалног вредновања поступака ликова у тексту, ученици међусобно размењују своја мишљења у групи и заузимају заједнички став према поступцима ловца Ранка, јазавца, суседа и осталих сељана. Представник сваке групе презентује осталим групама став и мишљење своје групе. Овај корак је веома важан, јер ученици слушају једни друге и разговарају, ствара се интеракција међу њима и плодна дискусија подстицајна за следећи корак. Ученици развијају своје критичко мишљење у целости.

ТРЕЋИ ЧАС

КОРАК 1

Ученици настављају да раде у групама у којима су били до тада. Важно је да у групи буде довољан број ученика како сви ликови из приче били обухваћени. Слободно, по свом личном избору, али у групи, ученици се договоре ко ће који лик представити на заједничкој фотографији.

Свакој групи се поделе папири на којима су одштампани облачићи и стрелице. Облачићи представљају мисли, а стрелице речи. Сваки ученик одабере један од папира, облачић или стрелицу, те запише мисао или реч којом би представио лик који је одабрао. Најчешће не изговоримо оно што мислимо, па је из тог разлога ученицима дата слобода да са безбедне дистанце интимније и искреније кажу шта мисле о лику који су одабрали.

Потом заузимају место на фотографији држећи папире са записаним мислима и речима. Овде је веома важно да на слици буде јасан однос међу ликовима, те наставник од ученика захтева да користе и могућности тела, али и експресију лица. Свака група прави своју фотографију у зависности од резултата вредновања поступака ликова у претходним корацима, а остали коментаришу шта виде на њој. Наставник подстиче разговор питањима, док све групе не презентују своју фотографију.

ЧЕТВРТИ ЧАС

КОРАК 1

На овом часу следи интерпретативно читање књижевноуметничког текста. С обзиром да је фабула приче позната, ученици сада могу изнова да промишљају о главним ликовима, њиховим особинама и мотивима, те да још једном вреднују оправданост њихових поступака.

КОРАК 2

Преокрет на крају приче је веома подесан за стварање креативне игре којом би се стваралачка интерпретација овог текста завршила. У претходним корацима ученици су разматрајући и вреднујући поступке различитих ликова усвајали и разумевали значење речи ОСВЕТА, те оправданост осећања осветољубивости.

У кораку који следи наставник од ученика захтева да потпуно слободно прикажу разумевање појма ОПРОШТАЈ и поруке коју на свом крају даје текст да је важно „имати душу“. Ученици могу користити цео простор, све што се у простору налази, могу слободно одабрати форму кроз коју ће приказати разумевање поступака ликова, теме, кључних појмова и поруке текста.

Стручни рад је објављен у Часопису за позоришну уметност „Сцена“ број 3 2020. године у рубрици за образовање.

Валентина Нађ, наставница српског као нематерњег језика