Памтим све наставнике који су нам предавали. Радо се сећам секција које смо похађали. Ја сам посебно волела секцију коју је држала наставница техничког Јолана Павловић, наша разредна. Сећам се приредби и песничких штафета.

Моја генерација је запамтила и фискултурну салу која се налазила у дворишту школе, а која је после срушена. Толико смо ишчекивали да ,,поникне’’ нова на том месту, али то нисмо дочекали до завршетка основног школовања.

Ја сам после осмог разреда уписала ХТПШ ,,Урош Предић’’, смер Хемијско-технолошки техничар. Међутим, увек ме је привлачио војни позив, тако да сам 2009. године уписала Војну академију у Београду. Војну академију сам завршила у року, 2013. године, добила чин поручника и службу у Новом Саду. После тога пет година сам провела у Зрењанину, а затим добијам прекоманду и постављење у Лозници, где тренутно живим. У међувремену завршила сам мастер студија безбедности на Београдском универзитету.

Као прва жена командир Војске Србије била сам у Мировној мисији при Уједињеним нацијама у Либану 2016. године. Тамо сам провела шест месеци.

Поред пословних обавеза не занемарујем ни атлетику којим се бавим од првог разреда основне школе и у којој сам освојила многа признања.

Но, моје највеће постигнуће је породица: мајка сам дечака Стефана (3 године) и Дуње (2021. годиште).

Дуго нисам била у Зрењанину и не знам како моја стара школа сада изгледа. Као неко ко је цео живот посвећен спорту, волела бих да нове генерације ученика добију праву фискултурну салу и да ,,Соња’’ и даље изводи на пут добре спортисте и добре људе!