Да би успешно комуницирали на том језику потребно је да се слуша, говори, чита и пише на том језику. Говор и писање су активне вештине, а читање и слушање пасивне. С обзиром да је потребно користити све четири вештине да би комуникација била успешна, неопходно је развијати све четири приликом учења.

Обично пишемо оловком на папиру. Међутим, креативна драма отвара више могућности за различите стилове учења, те традиционално писање на папиру бива замењено употребом тела. Писање телом у простору, односно, обликовање слова, те њихово повезивање у речи и речи у реченице, ученицима који уче српски као нематерњи језик је веома занимљиво и ствара им додатну мотивацију за учење оба писма српског језика, и ћирилице и латинице.

Писање телом у простору им се чини као игра, али играјући се они памте карактеристичне облике графема, те их повезују са њиховом говорном вредношћу.

Инструкције које даје наставник су врло једноставне. Наставник показује картице са словима, изговара их, а ученици подељени у парове или у групе од троје или четворо, обликују задата слова и гласно их изговарају.

Ортоепске вежбе (увежбавање изговора гласова српског језика, повезивање гласова са словима)

На крају ових вежби ученик може да:

• разуме сложене процесе респирације и фонације,
• уочава карактеристике правилног дисања,
• свесно контролише дисање уз повећан капацитет даха и економисање дахом,
• усклађује природно биолошко дисање са изговором гласова и слогова,
• ослобађа свој глас у психолошком и техничком смислу (снага гласа),
• правилно артикулише гласове,
• разликује гласове који се слободно изговарају и гласове при чијем изговору ваздушна струја наилази на препреку (дискриминише самогласнике, сугласнике и сонанте),

Ортографске вежбе (развијање визуелне меморије графема српског писма, повезивање слова у речи, речи у реченице)

Ученик такође може да:

• визуелно памти и препозна мала и велика, писана и штампана слова (графеме) у ћирилици, повезује их са гласовима (фонемама), повезују их у целовите речи,
• разуме и разликује појмове глас и слово, уочава гласове и слова на почетку, средини и крају речи, глобално чита речи и једноставне реченице,
• закључи да су слова писмени знаци за гласове које изговарамо, да повезана слова чине речи које нешто значе, да се речи даље повезују у реченице,
• уочи суштину правила „Пиши као што говориш, а читај као што је написано“ којим је Вук Караџић олакшао српском народу писање и читање,
• употреби своје тело и глас као медиј да би у процесу учења на креативан начин усвајао ћирилицу у складу са принципима фонолошког правописа, те се даљим увежбавањем правилно писмено изражавао на ћирилици.