Угледне радионице под називом „У туђим ципелама“ за ниже и више разреде наше школе, водила је наставница Српског као нематерњег језика Валентина Нађ. У раду је користила технике и методе стечене на обукама Интеркултуралног учења кроз креативну драму. У радионицама су јој пружиле подршку учитељице, наставнице и психолошко-педагошка служба школе.

Радионица се одвијала по следећем сценарију.

Како ме видиш?

Опис: Сви учесници стану у круг (и ученици и наставници) тако да могу да се добро виде и чују. Учесници се представе онако како би у том тренутку желели да их други доживе и упамте. То чине коришћењем гласа и покрета – изговоре своје име на неки занимљив и оригиналан начин и истовремено уз то у простору једноставним покретом покажу нешто што би их најбоље представило осталима, оно што воли да ради у слободно време, по чему су посебни, неку од улога које играју на мапи свога дана (спортиста, вредан ученик, читалац, плесач, љубитељ животиња, добар друг, љубитељ музике, вожње бицикла, ролера, бакин и дедин мезимац и сл.)

Најбоље је да се водитељ први представи и да својим примером сугерише дужину, захтевност гласа и покрета, као и позитиван став у комуникацији.

Подела у групе по сличности: Водитељ замоли учеснике да још једном врло брзо понове исто представљање, али да притом пажљиво прате представљање других учесника и да издвоје оно које осећају као посебно блиско. Не мора да буде само сличност у покрету, напротив, тражити сличну емоцију, стил, радњу.

Када се заврши међусобно представљање Водитељ замоли учеснике да приђу оној особи чије представљање им је блиско. Учесници треба да прилазе један по један (не “чопоративно”). Водитељ мора пажљиво да гледа представљања и да помогне око формирања група.

Ко си ти?

Када су групе по критеријуму сличности, односно блискости формиране, групе настављају рад за столовима . Свака група добија по једну друштвену категорију у оквиру којих су се појавили „Другачији“, они који се особинама и понашањем разликују од осталих, издвајају се и врло често буду дискриминисани и неприхваћени.

У оквиру предложених категорија, групе креирају ликове који би на најбољи начин презентовали предложене категорије. Промишљати о проблемима карактеристичним за окружење у школи, радити на личним материјалима учесника!

1. група Социо-економска категорија

Сугестија! То може бити лик из социјално угрожене средине или представник имућнијег друштвеног слоја. Предложене реченице

Моје фармерице су поцепане. Нисам јутрос доручковао.

Погледај ми најновији телефон. Имам последњи модел „најк“ патика и сл.

2. група Физичко-здравствена категорија

Лик може бити неко ко носи јачу диоптрију или протезу, па својим изгледом изазива остале на задиркивање. Или неко ко има посебне потребе, говорне мане, муцање или неки инвалидитет и сл.

Морам да носим наочаре/протезу за зубе. Тешко ми је да се крећем у овим колицима.

3. група Урбано-рурална категорија

Лик може бити придошлица, неко ко је дошао из друге средине, другачијег културног окружења, ко има различите стилове живота, начине одевања и сл. На пример, ученик који са села дође у град или из друге земље.

Нисам никада слушао ову музику.

Ја не говорим најбоље овај језик.

Стрип портрети

Опис: Водитељ тражи од група да прикажу ликове о којима су разговарали – да их обликују уз помоћ костима, шминке и реквизите, узимајући као манекена једног члана групе (бирати сналажљиве!). Ове ликове називамо „стрип-портретима“, због даље разраде.

Учесници имају право да свог манекена пресвлаче, шминкају и намештају, како би са што више детаља дочарали свој прототип „Другачијег“. Манекен који представља „Другачијег“ треба активно да учествује.

Када костимирање приведу крају, учесници у групи треба да смисле сасвим кратак садржај којим ће се стрип портрет тј. „Другачији“ представити публици – кроз пар реченица са одабраним вокабуларом, гласом и поступцима карактеристичним за одабрани лик, итд. Представљање има форму микро-„монодраме“. Манекен треба да допринесе оцртавању лика – додавањем карактерних особина, начина хода, одабиром речника итд.

ВАЖНО: Водитељ мора непрестано да обилази групе, како би учесници изградили лик а не копију из живота. Лик треба да има наглашеније карактеристике него што је то у животу, односно његова карактеризација треба да буде доведена до крајности.

Све групе треба да  представе своје Стрип портрете, а водитељ тражи од свих учесника да именују „Другачијег“, и то користећи жаргон.

ТЕХНИКА: Ова вежба даје један могући пример како да кроз фикционализацију реалне ситуације приђемо осетљивим темама. Да би се могло безбедно и продуктивно говорити о реалним проблемима, нпр. о дискриминацији, потребно је да уведемо репрезенте – ликове који нису реални, који припадају плану фикције, који су довољно удаљени од нас самих да кроз њих можемо сагледати објективније, са дистанце, и своје ставове и поступке. Овакву безбедну дистанцу омогућава управо драмски или књижевни лик, који је по својој суштини – по својој општости, различит од реалне личности. Лик је неко други и његово понашање можемо критиковати, а да се сами не нађемо погођенима.

Да би се разумела разлика између лика и реалне личности, ова вежба, која се бави изградњом стереотипа, веома је драгоцено средство. Стереотип је добар прелазни корак за разумевање општости лика. Наиме, лик мора да буде универзалнији од реалних личности, како би био препознатљив широј публици. Лик треба да нас асоцира на особе које срећемо у разним срединама, које познајемо и можемо да повежемо са сопственим искуством. Само тако ће се неко дело тицати и нас, односно допрети до ширег аудиторијума него што би се то постигло развијањем личних проблема реалног лика.

Живи стрип-стрипотека

Опис: Водитељ подели учесницима папире формата А4. На сваком папиру је одштампан један облик:

а) Облачић, као када у стриповима неко размишља;

б) Балончић са малим репом на доле, као када у стриповима неко говори;

в) Велике стрелице, што указује на акцију онога ко држи стрелицу према ономе на кога је стрелица усмерена;

Водитељ објасни да су облачићи оно што се обично мисли о „Другачијима“, балончићи оно што се обично говори о или директно „Другачијима“, а стрелице оно што се обично чини према „Другачијима“.

Водитељ тражи од групе да сваки члан узме по један облик, тако да у свакој групи буду заступљени и облачићи и округлице и стрелице, односно да у свакој групи буде барем једна особа која мисли нешто у вези „Другачијег“, бар један који нешто каже, и бар један који нешто чини према „Другачијем”.

Сваки учесник треба да фломастером, крупним штампаним словима, упише у свој облачић-балончић-стрелицу реч или реченицу која би била типична у тој ситуацији, када би нпр. стрип портрет ушао у њихову учионицу. Текст треба да буде написан тако да публика може јасно да га види и прочита.

Водитељ позове „Другачијег“ да стане у своју позицију (место и положај у ком је био када се представљао). Чланове групе позове да један по један уђу на сцену, заузму позицију у одређеном односу ка централном лику тј. „Другачијег“, и изговоре своју реченицу. Манекен који игра „Другачијег“ не треба да одговара, нити на било који други начин да реагује.

НБ: Балончићи и облачићи треба да буду постављени тако да учесник изгледа као лик из стрипа који нешто мисли или говори. Ако неко држи стрелицу, она треба да показује ка централном лику – „Другачијем“, тако да и позицијом и уписаном реченицом јасно указује на то коју акцију тај лик има према „Другачијем“.  Тиме смо добили кадрове из стрипа, које фотографишемо, тако да о њима можемо и касније да разговарамо, анализирамо ситуације, разрађујемо ликове и тему, итд.

Изложба стрипа

Опис: Водитељ позове групе да направе изложбу Стрип портрете, тако што ће на великом папиру нацртати Стрип-портрет (може и чича-Глиша) и залепити мисли, речи и дела около.

Водитељ свакако треба да сачува све мисли, речи и дела, по групама.

Након одржане радионице из резултата који су настали кроз овакав процес рада, могли смо да закључимо да сви наши ученици имају висок степен емпатије и разумевања према обрађиваним друштвеним категоријама, те да су сви били врло креативни и сарадљиви. На заједничкој фотографији која је уследила на крају радионице, вредновали су своје утиске и овакав облик рада врло позитивно.