Дан сећања на Доситеја Обрадовића се у школама у нашој земљи обележава 10. априла. Доситеј је био најзначајнији просветитељ у нашој култури. Филозоф, реформатор, највећи књижевник 18. века и први српски министар просвете. Рођен је око 1740. године у Чакову, румунском делу Баната, који је тада припадао Аустроугарској. Слично Растку Немањићу, и овај просветитељ, као сасвим млад човек, одлази у манастир. Световно име Димитрије, заменио је монашким Доситеј, али је, испоставиће се, на велику срећу, ипак одабрао другачији животни пут.

Године 1961. кренуо је на пут дугачак скоро четрдесет година. Боравио је и школовао се у многим европским земљама и учио стране језике. Будући прави полиглота, познавао је: грчки, латински, немачки, енглески, француски, италијански, румунски и албански језик. Преводио је поучне књиге на народни језик, а 1808. је у Београду отворио Велику школу, претечу данашњег Универзитета.

Аутобиографију под називом „Живот и прикљученија“, објавио је 1783. године. Уз „Басне“, та биографија је његово најпознатије дело.

Преминуо је 1811. године и сахрањен је у порти Саборне цркве у Београду.

Био је присталица филозофије рационализма – верујући у моћ науке и разума. Говорио је да је у књигама сва мудрост света и да оне разгоне мрак заблуда и доносе светлост знања. Србији је приближио Европу и свет и омогућио обострану размену културе. Сматрао је да женска деца треба да буду једнако образована, као и мушка. Противио се верском фанатизму, као и сваком другом облику искључивости. И данас би ваљало послушати савет овог мудрог и ученог човека: „Књиге, браћо, књиге, а не звона и прапорци!“