Рођен је у Бадену код Беча. Забавиште и основну школу похађао је у Михајлову. Школска зграда се тада још увек налазила на старој локацији, односно у Улици Киш Ференца, а током завршне године премештена је у нову, данашњу зграду. Обоје његових родитеља били су наставници у истој школи. Мајка му је предавала српскохрватски језик, а отац биологију и физичко васпитање. Чињеница да му је отац био и разредни старешина, због чега је према њему, као своме сину био изузетно строг, није га омела да основну школу заврши са највишим оценама из свих предмета и као носилац дипломе „Вук Караџић“.

Нижу музичку и Средњу медицинску школу завршава у Зрењанину.Професор Слободан Бурсаћ, диригент хора „Јосиф Маринковић“ из Зрењанина, открива његов таленат и шаље га на Одсек за соло певање код Доротеје Спасић у Музичку школу „Јосип Славенски“ у Београду. После годину дана, 1989, примају га на Факултет музичке уметности у Београду и студира у класи Звонка Крнетића, првака Београдске опере . Ректор Музичке академије, Даринка Матић-Маровић га је 1990. године изабрала за солисту њеног хора „Бранко Крсмановић Обилић“, за двомесечну америчку турнеју, где Бела стиче интернационално искуство током 43 концерта од Њујорка до Лос Анђелеса.

Са препоруком београдске Академије 1991. године прелази на Високу школу за музику у Келну (Немачка), где 1994. године добија уметничку диплому.

Од 1992. године редовно одлази у Италију, где годинама посећује интернационалне мастеркурсе у друштву реномираних певача, као и приватне часове у Милану, код светски познатог тенора Франка Корелија и у Болоњи, код Ђанија Раимондија.

Године 1993. у Санта Маргерити код Ђенове побеђује на интернационалном такмичењу соло певача и добија златну медаљу у конкуренцији међу 53 певача из целог света.

Београдска опера га већ следеће, 1994. године, позива да пева улогу Родолфа у Пучинијевим „Боемима“, коју је прихватио и певао са великим успехом.

Од тада је отпевао 18 главних улога у операма и оперетама и у 43 различита  ораторијума широм света. Године 1995. пева у салцбуршком Фестспеилхаусу „Фаустово проклетство“ Хектора Берлиоза, затим пева Вердијев „Реквијем“ у Колумбовом театру (Teatro Colón, Буенос Аирес), Градском театру (Theatro Municipal, Сао Пауло) и Бетовеновој дворани (Beethovenhalle, Бон).

Пева улогу Војводе од Мантове у Вердијевом „Риголету“ у Ђенови, а Дон Отавија, из Моцартовог „Дон Ђованија“ у Бергаму (Италија).

Од 1998. до 2000. године је стални члан немачког Националног театра у Вајмару, где пева 10 различитих главних оперских улога као што су „Фауст“ од Гуноа и Берлиозово „Фаустово проклетство“, Дон Отавио, Росенкаваљер, Пинкертон у Пучинијевом „Мадам Батерфлај“, Тамино у Моцартовој „Чаробној фрули“ итд.

Године 1999. има изузетну част да кратко  наступа са лордом Јехудијем Мењухином, највећим виолинистом 20. века. Пре смрти великог уметника, од Мењухина је добио његово последње писмо захвалности, које поносно чува урамљено код куће на зиду.

До великог преокрета у његовој каријери долази 2004. године.

Андре Рију, холандски виолиниста и диригент, позива Маврака да буде солиста и један од три платинаста тенора у његовом највећем шоу-у класичне музике на свету.

За 15 година заједничког рада учествовао је на око 1400 концерта са њим и стекао интернационалну популарност. Наступају без конкуренције на највећим стадионима као што су Ајаксов (Амстердам), Стад де Франс (Париз), Вембли (Лондон), Олимпијски стадиони у Аустралији (Сиднеј, Мелбурн) и Канади (Торонто).

За постигнуте успехе са Андре Ријуом, 2008. године награђен је статусом почасног грађанина града Мастрихта.

Између одржаних око 100 концерата годишње, прошле године су први пут наступили и у „Штарк-арени“ у Београду, пред 15 хиљада људи, постигавши огроман успех.

Поред тога, Бела Маврак је позван да, заједно са осталим истакнутим културним посленицима, учествује у обележавању јубиларне 60-годишњице од оснивања РТС-а 2018. године, где је на Ташмајдану наступао са нашим највећим звездама пред више од 20 хиљада људи.

Неколико дана касније певао је на зрењанинском Градском тргу пред 25 хиљада људи на Данима пива. Грађани Зрењанина прогласили су га за личност године у области културе.

Бела Маврак је послушао молбу свог италијанског професора да настави предавање традиције певања белканта, италијанског начина певања. До сада је предавао широм света,  у Келну, Токију, на универзитетима у Хавани, Сао Паулу, Салвадору де Баија,Темишвару и Лими у Перу-у, где је и постао почасни професор Универзитета „Рикардо Палма“.